Operacija kuka je procedura u medicini kojom specijalista ortopedije hiruški otklanja bolni zglob i zamenjuje ga veštačkim. Ona se izvodi kada sve druge metode nisu dale rezultate, a za cilj ima da pacijenta oslobodi bola i omogući mu normalan pokret i olakšano hodanje.

Kada je vreme za operaciju kuka?

Kod lečenja povreda i oboljenja ugradnja veštačkog kuka je skoro jedina opcija.
Pacijenti sa prelomom kuka veoma retko mogu se lečiti konzervatinim metodama (mirovanje i terapije kortikosteroidima i analgeticima). Češći slučaj jesu operacije kuka, koje u velikom delu obuhvataju zamenu kuka veštačkom protezom (endoproteza).

Najveći deo pacijenata kandidata za operaciju kuka koji imaju artrozu kuka (koksartroza).

Manje zastupljene, ali veoma efikasne kod mlađih osoba jesu operacije sa matičnim ćelijama (tzv. Biološke operacije), kao i regenerativne terapije (ACP i PRP terapije).

Bol u kuku je prvi znak da je vreme da se obratite ortopedu i utvrdite stanje i proces lečenja.

Veštački kuk - vrste

Postoje tri vrste veštačkog kuka:
Cementna proteza - ugrađuje se kod pacijenata koji imaju koštanu masu slabijeg kvaliteta usled npr. osteoporoze i/ili starosti. Cena njene ugradnje kreće se između 6.500 i 7.500 EUR.
Bescementna proteza - ugrađuje se kod pacijenata koji imaju kvalitetniju koštanu masu i ovo je ujedno i proteza koja se ugrađuje kod najvećeg broja operacija. Cena ugradnje joj je ista kao i cementnoj protezi.
Keramička proteza - ovo je nova vrsta proteza koja se odlikuje vrhunskim kvalitetom i velikom izdržljivošću. Njena cena je upravo zbog toga oko 9.000 EUR.
Izbor proteze određuje celokupna slika pacijentovog zdravstvenog stanja, ali u najvećem delu vezana je za starost i pol. Proteze su danas dobrog kvaliteta i njihov vek je oko 20 godina.

Kako izgleda operacija kuka sa ugradnjom proteze?

Anestezija je opšteg tipa, a sama operacija ugradnje veštačkog kuka traje oko sat i po.
Ova operacija može se izvesti tradicionalno ili minimalno invazivno. Osnovna razlika između ove dve metode je veličina reza, brzina oporavka, postoperativna bol, manji gubitak krvi.

Iako se 8 od 10 operacija radi tradicionalnom metrodom, laparoskopska operacija sve je prisutnija. Obzirom da tokom operacije dolazi do gubitka krvi, posavetujte se sa lekarom da li je potrebno da obezbedite dodatne jedinice krvi pre operacije.

Šta se dešava posle operacije?

Verovatno ćete morati da ostanete u bolnici 4-6 dana i to u krevetu sa klinastim jastukom među nogama koji će biti zadužen da novi kukdrži na mestu.
Sa fizikalnom terapijom ćete početi dan nakon operacije, a već nakon par dana moći ćete da hodate uz pomoć štaka. Fizikalnu terapuju nastavićete nedeljama, pa i mesecima nakon operacije.

Koje aktivnosti izbegavati nakon operacije?

6-12 meseci nakon operacije treba izbegavati rotiranje, uvijanje i izvrtanje noge sa one strane gde je postavljen novi kuk.
Vaš terapeut će se pobrinuti da savladate tehnike koje će vas usmeravati da se ponašate u skladu sa promenom nastalom nakon operacije. Ukoliko ne poštujete savete fizioterapeuta, velika je mogućnost da oporavak neće ići u željenom smeru i da že vam trebati nova operacija.

Čak i nakon zarastanja zgloba moraćete da izbegavate sportske aktivnosti jačeg intenziteta. Veštački kuk je dizajniran za svakodnevnu umerenu aktivnost.

Kako da se ponašam kod kuće nakon operacije kuka?

Postoji nekoliko pravila ponašanja koja treba da poštujete kod kuće nakon operacije:
Svedite korišćenje stepenica na minimum. Organizujte se tako da ne morate više od dva puta dnevno da se penjete i silazite.
Sedite na čvrtstoj i ravnoj stolici. Nemojte se oslanjati na naslon.
Da biste smanjili rizik od padova, sklonite sve prostirke i tepihe sa podova o koje biste mogli da se sapletete.
Držite dasku na WC šolji podignutom. Na ovaj način nećete svaki put morati da se naginjete kada je podižete.
Svoje hiperaktivne ljubimce prepustite nekome dok ne budete skroz oporavljeni.
Povratak dnevnim aktivnostima kao što su vožnja, sexualna aktivnost i vežbanje planirajte sa svojim lekarom.
Da li je ova operacija bezbedna?

Hiruška zamena kuka se radi već dugi niz godina, a tehnike se sve više usavršavaju. Kao svaka druga operacija, i ova nosi rizik sa sobom. Obzirom da se u početku nećete mnogo kretati, ugrušci krvi su jedna od briga. Lekar će vam prepisati lekove protiv ugrušavanja krvi. Moguće su infekcije i krvarenja, kao i rizici koji dolaze sa opštom anestezijom.

Postoje i drugi, manje spominjani rizici i pojave, o kojima i vi i vaš lekar treba da vodite računa:
Noge vam možda neće biti iste dužine nakon operacije.
Morate da vodite računa da ne prekštate noge ili sedite prenisko jer ovo moće uticati na destabilizaciju veštačkog kuka.
Mast u koštanoj srži može ući u krvoto i pluća i na taj način prouzrokovati velike probleme sa disanjem.
Nervi u predelu kuka će utrnuti, usled pritiska ili otoka.
Razgovarajte sa svojim lekarom specijalistom ortopedije o svim rizicima pre operacije.

Koliko dugo veštački kuk traje?

Kada je 1970. godine izvedena prva operacija ugradnje veštačkog kuka, smatralo se da je vek jednog kuka oko 10 godina. Danas znamo da veštački kuk traje i do 20 godina. Usavršavanje materijala i načini ugradnje danas garantuju i duži vek veštačkog kuka.

Koksartroza predstavlja artrozu kuka. Artroza je degenerativna promena zglobne hrskavice, koja zatim uzrokuje promene i na ostalim delovima zgloba ( zglobna čaura, kost), a pre ili posle se karakteriše bolom i oštećenom funkcijom zgloba.

Uzrok nastanka
Tačan uzrok ove, kao i drugih artroza ne zna se, ali su poznata stanja koja pospešuju njeno nastajanje. To su kongenitalna subluksacija kuka, anomalije u dužini nogu, displazija acetabuluma i Pertesova bolest.

Klinička slika
Glavni simptom koksartroze je bol pri hodu. Najčešće se javlja u preponi, glutealnom predelu, ali i u kolenu. Kratkotrajna ukočenost pri prvim pokretima, ograničeni obim pojedninih pokreta (najviše unutrašnje rotacije) i teškoće pri obuvanju, najvažniji su rani znaci. Kasnije može doći do skraćenja noge i značajne atrofije mišića. Skraćenje noge je posledica pomeranja glave femura (butne kosti), istrošenosti, istanjenosti ili potpunog gubitka hrskavice na pojedinim delovima zglobne površine, ali i deformacije glave femura, impaktiranja vrata u glavu butne kosti ili protruzije acetabuluma. To su ujedno i najčešće komplikacije artroze kuka, kao i razlozi za hirurško lečenje.

Dijagnoza
Osim na osnovu simptoma, bolest možemo dijagnostikovati i na temelju rendgenografije. Karakteristične radiološke promene na zahvaćenom zglobu potvrđuju dijagnozu, ali valja napomenuti kako radiološke promene nisu uvek u korelaciji s kliničkim simptomima. U izuzetno retkim slučajevima u dijagnostici se možemo koristiti i drugim radiološkim pretragama (CT, NMR).

Lečenje
Nažalost, promene na hrskavicama i kostima su ireverzibilne (nepopravljive). Lečenje se sastoji u smanjenju bolnosti i mišićnog spazma, poboljšanju funkcije, sprečavanju kontraktura i osposobljavanju za aktivnosti dnevnog života.
Lečenje može biti:
lekovima – analgetici, antireumatici, antiflogistici, miotonolitici
fizikalna terapija – hidroterapija (omogućava pokrete u zglobu sa smanjenim opterećenjem), kineziterapija (rasteretne vežbe i potom jačanje mišića stabilizatora zgloba) i elektroterapija (uglavnom analgetska)
hirurško lečenje (palijativni, kauzalni, artroplastike, artrodeze i eksperimentalni pokušaji zamene ili regeneracije hrskavice).
Pokreće Blogger.