Ja sam srećan čovek. Oženio sam se brzo, na prvu loptu. Znao sam da je ona ta. Pogodio sam. Radi kao i ja ali joj nije teško da posle posla zasuče rukave i umesi testo za kiflice, napravi gibanicu, tulumbe, princes krofne, vanilice.


Često ustane u 5.30h ujutru da mi pripremi palačinke ili ispeče neke integralne stvari u rerni koje volim, pa tek onda ide na posao. Ja pošto radim do 17h na posao svakog dana nosim home made ručak (prebranac, paprikaš, podvarak, ćufte itd) i verujte mi nimalo ne zavidim kolegama koji u pauzi idu da kupuju ručak.


Kuća nam blista koliko je čista. Ni na šta je ne teram već ona sama kaže: znam kako se ponaša prava žena i kako kuća treba da izgleda. Često i ja njoj pripremim nešto i srećan sam kada vidim njen osmeh. Mislio sam da ovakve devojke ne postoje ali evo, tu su. Cenim je i poštujem jako puno. Ne
bih je prevario ni za šta na svetu. Pored kuhinje kao osoba je takva da sam njenoj majci 500 puta se zahvalio
Pokreće Blogger.